In memoriam

Историјат на важните чекори и остварувања кои придонесле за формирањето на денешната авијација.
A historic review of the important steps and achievements that contributed for the aviation of today.

IN MEMORIAM MILTENOVIC STANISA

Postby cyber fulkrum » 09 Dec 2007, 23:31

Posle kratke i teske bolesti krajem oktobra u Skopju preminuo je pripadnik XIX klase VVA i nas klasic MILTENOVIĆ Mirka STANIŠA-CIGA
Potpukovnik avijacije-pilot

Image

Rođen 18. septembra 1947. godine u Crnoj Travi, Srbija.
U VVA došao posle završene II klase PŠ VVA.
Završio posle završene VVA KŠA RV i PVO.
Obavljao dužnosti komandira eskadrile, načelnika štaba avio brigade i načelnika odeljenja avijacije 3 A.
Leteo u VVA na obuci na avionima Aero-3, 522, TV-2 i F-84G, a po završenoj VVA na F-84G (67-71), N-60 i J-21 (71-92).
Službovao u Skopju (67-92).
Odlikovan OVZSM, OVZZM i OVZSZ; Zlatni letački znak.
Aktivna vojna služba prestala mu je 31. decembra 1992. godine odlaskom u penziju.
Sahranjen je u Skopju gde je i ziveo.

Pocivaj u miru i slava ti
cyber fulkrum
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 341
Joined: 01 Oct 2006, 01:42
Location: Belgrad

Postby Scylla » 09 Dec 2007, 23:37

Слава му.
Airplanes usually kill you quickly - a woman takes her time.
Scylla
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 4895
Joined: 12 Jul 2006, 02:21
Location: Лозана

Postby MaKoM » 10 Dec 2007, 21:00

Слава му
...shoveling shits up the hill...
MaKoM
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 4638
Joined: 04 Aug 2006, 18:07
Location: Strumica R. Makedonija

Postby FROGFOOT » 11 Dec 2007, 14:36

Kazete nesto poveke za covekov ako znaete. Slava mu.
FROGFOOT
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 366
Joined: 29 Sep 2006, 12:42
Location: Skopje, Makedonija

Postby Зоран » 01 Nov 2009, 21:37

FROGFOOT wrote:Kazete nesto poveke za covekov ako znaete. Slava mu.


сега тек приметив
бог да го прости.
Имаше кафич у кисела вода БИС.

Човек кој по свое кажување принудно слетал на нива во Св Николе
со својот орел Ј-22.

Збогум драг пријателе. :( :( :(
Зоран
Mодератор
Mодератор
User avatar
 
Posts: 14553
Joined: 31 Jan 2008, 19:20

Postby cyber fulkrum » 01 Nov 2009, 23:11

MILTENOVIĆ Mirka STANIŠA-CIGA

Potpukovnik avijacije-pilot

Rođen 18. septembra 1947. godine, Crna Trava, Srbija.
U VVA došao posle završene II klase PŠ VVA.
Završio posle završene VVA KŠA RV i PVO.

Obavljao dužnosti komandira eskadrile, načelnika štaba avio brigade i načelnika odeljenja avijacije 3 A.

Leteo u VVA na obuci na avionima Aero-3, 522, TV-2 i F-84G, a po završenoj VVA na F-84G (1967-1971), N-60 i J-21 (1971-1992).

Službovao u Skopju (1967-1992).

Odlikovan OVZSM, OVZZM i ONASZ; Zlatni letački znak.
Aktivna vojna služba prestala mu je 31. decembra 1992. godine odlaskom u penziju.
cyber fulkrum
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 341
Joined: 01 Oct 2006, 01:42
Location: Belgrad

Postby brynner » 02 Nov 2009, 02:39

Еехх... Нашите мали, а големи луѓе... :|

Нека почива во мир.
I am not afraid of crashing, my secret is... just before we hit the ground, I jump as high as I can.
— Bill Cosby
brynner
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 2542
Joined: 21 Jun 2007, 13:25

Postby Iko » 02 Nov 2009, 07:05

Neka pociva vo mir i neka mu e lesna zemja a na negovoto semejstvo iskreno socuvstvo....Slava mu!
Iko
Тест пилот
Тест пилот
User avatar
 
Posts: 32380
Joined: 06 Dec 2008, 22:55
Location: Cape Town, RSA

Postby Canemakedonski » 03 Nov 2009, 21:57

Слава му.
Canemakedonski
Капетан на SR-71 Blackbird
Капетан на SR-71 Blackbird
User avatar
 
Posts: 5068
Joined: 11 Nov 2006, 22:12
Location: Prilep

Postby Зоран » 04 Nov 2009, 21:22

zoran wrote:
FROGFOOT wrote:Kazete nesto poveke za covekov ako znaete. Slava mu.


сега тек приметив
бог да го прости.
Имаше кафич у кисела вода БИС.

Човек кој по свое кажување принудно слетал на нива во Св Николе
со својот орел Ј-22.

Збогум драг пријателе. :( :( :(


Nemate poim shto shalivdzija covek, otvoren za informacija ne da pravi tabua. E toa bea vreminaj a ja bev edno 18 godini pomlad.

zbogum prijatele. :( :( :(

Cyber dali se sechash Leskovchanina koji je nosio one domachno radene kobasice, toga josh se secham. nie svaki ima chast da se time pochasti :!:
Зоран
Mодератор
Mодератор
User avatar
 
Posts: 14553
Joined: 31 Jan 2008, 19:20

In memoriam

Postby cyber fulkrum » 11 Feb 2010, 01:20

Juce je 10.februara 2010 godine u 64 godini u Beogradu preminuo

Image

ŠIJAK Petra VLADIMIR-ŠILJA
Pukovnik avijacije-pilot, nastavnik letenja


Rođen 28. janura 1947. godine u Kuli, Srbija.
U VVA došao posle završene II klase PŠ VVA.
Završio KŠA RV i PVO.
Obavljao dužnosti Komandira avijacijskog odelenja-nastavnik letenja, Samostalni referent za RV i PVO IV uprave GŠ, Pomoćnik za organizaciju i mobilizaciju u sektoru RV i PVO GŠ, Referent za bezbednost letenja Pomocnik za letacke poslove u 1. Ko RV i PVO.
Leteo u obuci na VVA na avionima Aero-3, 522, TV-2, F-84G, a po završetku VVA na TV-2, F-84G, NL-12, NL-16, L-12, L-14, L-15 i L-17 BIS.
Službovao u Cerklju (1967-1969), Bihaću (1969-1977) i Beogradu (1977-2000).
Odlikovan više puta.
Aktivna vojna služba prestala mu je 1. aprila 2000. godine odlaskom u penziju.

Image
Na zavrsetku VVA 1967 godide

Image
1970.godina,Volovsek Martin,Sijak Vladimir i Kupresanin Nikola u podzemnom objektu aerodroma Bihac, prilikom posete predsednika Nimeiria-Sudan

Image
124.lae,117.lap,a.Bihac 1973.godine

Image
1985.g. Let za Pleso,Utva,Milosavljevic-Sijak

Image
Fudbalska ekipa Nastavnika letenja 126.CZP Batajnica 1985-86

Ostace zauvjek u secanju porodice,klasica i prijatelja.Slava mu.
cyber fulkrum
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 341
Joined: 01 Oct 2006, 01:42
Location: Belgrad

Postby Trpkovski Vladimir » 11 Feb 2010, 08:05

Нека му е плаво небото. :(
"Тонеме се подлабоко , моралот ни е на висина" - Извод од историскиот филм "Доброволци"

Paluba Info - Forum o naoružanju i vojsci...
Trpkovski Vladimir
Капетан на SR-71 Blackbird
Капетан на SR-71 Blackbird
User avatar
 
Posts: 5525
Joined: 17 Jan 2008, 19:22
Location: Tetovo

In memoriam Slobodan Peric

Postby cyber fulkrum » 30 May 2010, 18:56

Image

Slava ti druze i hvala ti,ostaces u secanjima prijatelja i neprijatelja. U jednom od intervjua je rekao"A u mislima letim stalno." Neka ti srecni budu ti letovi.

Jedan od Intervjua

Ja sam onaj što je bio pilot

Tog 26. marta mene i Zorana pogodile su NATO rakete. Setio sam se sina Luke i povukao ručicu za katapultiranje. Zoran nije preživeo, i danas ga sanjam

Oteran sam u penziju u 42. godini života u punoj fizičkoj snazi i u vreme kada sam najviše znao o avionu. Život ide dalje, ljudi su zaboravili ono što se događalo 1999. godine, pa i nas. Ja sam u međuvremenu postao poznatiji po proizvodnji rakije nego po onom šta sam kao pilot uradio. Već nekoliko godina pravim šljivovicu „stari vitez“, počinje ispovest za „Blic nedelje“ Slobodan Perić, pilot, pukovnik u penziji.

Poreklo i avioni

Potičem iz sela Zavlake koje se nalazi između Loznice i Valjeva. Moj deda po ocu bio je u selu poznat kao kazandžija. Svima je u selu i okolini pekao rakiju. Ja nisam odrastao u Zavlaci. Otac mi je bio građevinar. Pravio je puteve svuda po onoj staroj Jugoslaviji, pa smo se stalno selili. Skrasio se u luci Ploče u Dalmaciji kada je trebalo da krenem u školu. Tamo su mu dali posao i stan i tako sam ja u Dalmaciji završio osnovnu školu. Ta naša putovanja od Ploča do Zavlake bila su prava muka. Putovali smo ponekad po celu noć i dan. A voleli smo da odlazimo kod dede. Onda ja jednog dana kažem svom ocu: „Stari, ovo više ne ide ovako. Moramo kupiti avion, da ja postanem pilot pa da idemo brže tamo-ovamo.“ Bilo mi je tada 12 godina i ozbiljno sam počeo da razmišljam o tome da upišem vojnu gimnaziju.

Kao koledž

A ta vojna gimnazija bila je poput onih američkih koledža, toliko je bilo sve uređeno u njoj i znao se neki red. Nismo nosili uniforme jer smo bili još dečaci, ali su nam pružili tolike mogućnosti za sportske aktivnosti da smo mi mogli da se merimo sa državnim šampionima u svim sportskim disciplinama. Naše je bilo samo da učimo i bavimo se sportom. Ja sam se bavio plivanjem i postizao sam odlične rezultate i osvajao medalje. Moja vojna škola razlikovala se od drugih po tome što smo u okviru redovne nastave imali i letenje. Već u drugoj godini išlo se na jedriličarstvo. Bili smo obavezni na tom kursu da napravimo 45 letova. Sećam se, vodili su nas u gradove pored kojih su se nalazili aerodromi. Mi šesnaestogodišnjaci, tek stasali, lepi, razvijeni, zgodni, gde god se pojavimo sakupe se devojke da nas gledaju. Bilo je kao u onom filmu „Oficir i džentlmen“. Ti dani ostali su mi u veoma lepom sećanju.

Surova obuka

Prvi put sam poleteo 1976. godine u Murskoj Soboti. Nakon gimnazije, 1979. upisao sam Vojnu akademiju u Zadru. Nas dvadesetorica najboljih počeli smo da letimo migovima 21. Kada sam završio akademiju 1983. godine, dobio sam službu u garnizonu Batajnica. Tu je tek počela surova obuka. Nakon samo četiri godine već sam bio sposoban borbeni pilot, kao i NATO piloti. U međuvremenu u Jugoslaviju stižu avioni mig 29. Ono što se po filmovima može videti, to vam je ništa šta su nama radili na obuci. Od cele lovačke populacije izabrani smo nas osamnaestorica. Imali smo takve dobre nalete da smo se mogli meriti sa najboljom svetskom avijacijom. Početkom devedesetih bili smo u top formi. E, onda je počeo rat s Hrvatskom i tog vremena se nerado sećam. Učestvovao sam u njemu. Ginuli su mi drugari. Odrastao sam u Hrvatskoj i imao sam tamo mnogo prijatelja koji sada nisu prijatelji sa mnom.

Moja Vera

Većina mojih prijatelja se ženila posle akademije. Ja nisam. Možda zato što sam odrastao na moru, a tamo nije bila moda ženiti se odmah posle akademije. Dobio sam stan u Beogradu, posao, dobru platu. Bio sam mlad, lep i zdrav. Pa kako odmah da se ženim, majku mu. Ta me je sreća stigla tek 1989. Svoju sadašnju suprugu upoznao sam slučajno. Družio sam se tada sa kolegom sa migova 29 Bracom Tufegdžićem, danas poznatim estradnim umetnikom. Nas dvojica smo bili dva boema. Jednom dođe on kod mene dole na more, odemo u Grac pored Ploča i on tu sretne svoju zemljakinju iz Kaknja iz Bosne. Upozna Braca nas. A moja Vera je u to vreme studirala DIF ovde u Beogradu. Posle toga videli smo se u Beogradu i tu je počela naša ljubav. Ona je bila strpljiva, čekala me je da se iživim, e sad ja moram da trpim nju. Šalim se. Vera sada radi u Zemunskoj gimnaziji, predaje fiskulturu.

Haos na nebu

Septembra ‘98. godine sam otišao u Generalštab na akademiju. U to vreme je bila ona krizna situacija kada je NATO planirao da nas tresne još u oktobru te iste godine. Kasnije su se planovi promenili i napad se očekivao 23. marta naredne godine, ali kako je bilo mnogo oblačno, NATO je odložio napad za sutradan. Kada smo pričali s ljudima iz komande, sve je bilo idealno, sve su to oni razradili, a dole u jedinici niko ništa nije znao.Te prve noći bio je opšti haos na nebu. Proveo sam u vazduhu sat i po i, kad sam sleteo u Batajnicu, čujem da su ovi moji preleteli za Niš. Posle saznam da je malo falilo da me naš obori. Sledećeg dana došli su neki novi piloti. Tri dana i tri noći niko od nas nije spavao. Od 16 migova imali smo dva ispravna. Odjednom dobijamo na papiru da 11 aviona može da leti.

Pogođen sam

Odem s pokojnim Zoranom Radosavljevićem kući da se odmorimo. Došli su i moji roditelji, rođaci i komšije. Svi su hteli da znaju šta se dešava, koliko će da potraje. Meni pukne film i krenem nazad u jedinicu. Na vratima mi se Luka, koji je imao dve godine, obesi o nogu i kaže: „Tata, nemoj da ideš.“ Teško mi je, ali šta ću, moram. Odem do Radosavljevića, zvonim na interfon, kad njegova majka Rada i tadašnja devojka izlaze na prozor. Rada mi dobacuje: „Buco, pazi mi na Zorana“, i mi odlazimo. Tog dana 26. marta poleteli smo nas dvojica. Posle silnih manevara u vazduhu i izbegavanja NATO raketa pogođeni smo obojica. Kada sam video da avionu nema spasa, za tren mi je kroz glavu prošlo „tata, nemoj da ideš“, povukao sam ručicu i katapultirao se. Iskočio sam sa sedam-osam hiljada metara. A kad se sedište okrenulo naopačke, ugledao sam rupu ispred sebe od 5.000 metara i jedino što sam poželeo je da se padobran otvori. Taj strah nisam nikad osetio.

Snovi

Pao sam na bosansku teritoriju, ali, srećom, našima u ruke. Posle silnih dokazivanja da sam Srbin i da sam naš, došla su dva bezbednjaka po mene i preko Rače me prevezli u Srbiju. Javim se ženi: „Živ sam i zdrav. Bio sam gore, sad sam dole, javi u komandu da sam na granici.“ Posle pet minuta zove general Grujin i pita: „Jesi li uradio šta pametno, jesi li oborio koga?“ Nije me pitao ni da li sam se polomio, ni kako sam. Onima koji su me dovezli na granicu ništa nije bilo jasno. Nazvali su garnizon u Sremskoj Mitrovici i tražili da me prevezu do kuće, međutim, dežurni je rekao: „Nemamo mi vozilo za takve.“ Ovaj jedan koji me je dovezao do Rače kaže: „E, jebem ti vojsku našu, ja ću te odvesti do Beograda.“ I tako i bi. Tek sam kasnije saznao da je moj prijatelj Zoran poginuo. Pao je dva kilometra od mesta gde sam i ja sleteo padobranom. Otišao sam do Zoranove majke i počeo da muljam, kao možda je pao u Bosni pa se sad skriva. Ona, Rada, razborita žena, gleda me, puši cigaru i kaže: „Slušaj, Buco, nemoj da me lažeš, znam da je moj Zoran poginuo.“ To mi je bilo najteže u životu. I sad ga često sanjam. Imam noćne more. Posle toga više nisam poletao.

Ljudi na ivici

Dva dana posle mog poletanja otišao sam u Straževicu.Ovaj naš veliki „Napoleon“, general Smiljanić, došao uštirkan, namirisan, pita me: „Pa šta misliš koliko još mogu da izdrže?“ Ja kažem još dan-dva, popucaće ljudi, a on će meni: „Pa za više mi i ne trebaju.“ Ja u šoku. Posle toga me pita što ja nisam nikoga oborio. Odgovorim mu da kad budu dali ispravan avion možda ću nekoga i da oborim, a on će meni: „Šta je, hoćete da uzimate ordenje, a nećete da ginete.“ Tad mi je pao mrak na oči i krenuo sam prema njemu da ga bijem, ali su me zadržali. Hteo je odmah da me da na vojni sud, ali su ga urazumili.

Progon

Posle toga dao sam intervju jednom listu i sve to ispričao. Vršili su pritisak da demantujem.Trebalo je da budem postavljen za komandanta eskadrile, ali u jeku Miloševićeve predizborne kampanje 2000. Smiljanić odlaže moje postavljenje. Pošto u eskadrili nije bilo više iskusnih pilota, ja sam štitio Miloševićev miting iznad Požarevca. Četiri i po sata sam bio u vazduhu. Nisu me postavili za komandanta eskadrile, već su planirali da me sklone u neku kancelariju do penzije. To je nešto najgore što pilotu može da se desi. Nakon toga dao sam jednom vašem kolegi iz „Blica“ intervju o tome ko je i kakav je Smiljanić, posle čega me zovu na sud na kome gubim aktivnu vojnu službu. Godinu i šest meseci trajao je spor koji sam pokrenuo protiv Smiljanića. Onda njega penzionišu, a ja dobijam spor i vraćaju me u vojsku. Malo je kolega u to vreme bilo uz mene. Plašili su se ljudi za svoj posao, porodice, stan.

Penzija

Nakon toga bio sam u inspektoratu za lovačku avijaciju. Tih godina 2002. i 2003. nije više bilo letenja, u generalštabu počinju čistke, ljude iz eskadrila teraju u penzije i na jednom mitingu tadašnji ministar odbrane Boris Tadić meni kaže: „Periću, ti sa takvim prekidima mnogo dobro letiš.“ A ja ću njemu: „Letim dobro, ali još bolje bih leteo u penziju.“ Dvanaest dana kasnije sam penzionisan.

Šljivovica

Još 1996. godine sam ovde u Beogradu otvorio vulkanizersku radnju. Trgovao sam gorivom, kao što su mnogi radili i uštekao novac da otvorim radionicu. Od novca koji mi je radnja donela sagradio sam kuću na selu i destileriju. Nakon penzije vratio sam se da na porodičnom imanju gajim šljive i pravim rakiju. Sa ocem sam napravio brend, a šljive koje uzgajamo najbolje su u celoj bivšoj Jugoslaviji. Kao pilota me se jedino sete kada hoće da me pohvale u rakijarskom društvu, pa kažu: „To je onaj što je bio pilot.“ Ponekad, da me mine želja, sednem u avion nekog od mojih kolega koji rade na sportskim aerodromima, pa provozam krug, dva. Tek da se podsetim... A u mislima letim stalno.

Biografija

Slobodan Perić rođen je 15. 1. 1961. godine u Loznici. U Pločama je završio osnovnu školu, a u Mostaru Vazduhoplovnu gimnaziju. Vazduhoplovnu akademiju pohađao je u Zadru i završio u Puli 1983. godine, i iste godine dobija službu u Batajnici kraj Beograda. Penzionisan je 2004. Živi u Beogradu sa suprugom Verom, ćerkom Majom (17) i sinom Lukom (11).
cyber fulkrum
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 341
Joined: 01 Oct 2006, 01:42
Location: Belgrad

Re: In memoriam Slobodan Peric

Postby Iko » 30 May 2010, 21:05

Slava mu i plava neba! :(
Iko
Тест пилот
Тест пилот
User avatar
 
Posts: 32380
Joined: 06 Dec 2008, 22:55
Location: Cape Town, RSA

Re: In memoriam Slobodan Peric

Postby Trpkovski Vladimir » 30 May 2010, 21:35

Нека му е плаво небото. :(
"Тонеме се подлабоко , моралот ни е на висина" - Извод од историскиот филм "Доброволци"

Paluba Info - Forum o naoružanju i vojsci...
Trpkovski Vladimir
Капетан на SR-71 Blackbird
Капетан на SR-71 Blackbird
User avatar
 
Posts: 5525
Joined: 17 Jan 2008, 19:22
Location: Tetovo

Re: In memoriam Slobodan Peric

Postby firefox » 31 May 2010, 07:57

Slava mu!
firefox
Капетан на А380
Капетан на А380
User avatar
 
Posts: 1335
Joined: 04 Aug 2006, 15:44
Location: Skopje

Re: In memoriam Slobodan Peric

Postby kocov » 01 Jun 2010, 17:25

slava mu
Се ке направам како што треба и на крајот пак ништо..лоша срејка или што и јас самиот незнам
kocov
Капетан на SR-71 Blackbird
Капетан на SR-71 Blackbird
User avatar
 
Posts: 8210
Joined: 12 Jan 2008, 18:59
Location: Republika Bitola

Re: In Memoriam IVANOVSKI Petra MIHAJLO

Postby cyber fulkrum » 22 Apr 2015, 15:05

U Skoplju je preminuo Ivanovski Mihajlo-Mix aktivni pilot major ratnog zrakoplovstva Makedonije.
Rođen 18.5.1965. završio je 17.klasu VVG,zatim 36. klasu VVA 1987. godine, bio raspoređen u 240lbae u Zadru iza toga letio je u 141lbae Petrovac Skoplje.

Bila mi je privilegija i čast imati prijatelja koji je veliki čovjek imao je sve vrline kojima težimo u životu,uvijek raspoložen i vedar, a sad nakon njegova odlaska, velika tuga i praznina, nebo odnosi dobre, valjda tako mora biti.

Kao pilot imao je naziv „Red Baron“ u zrakoplovstvu Makedonije, bio je vrstan maketar, po njegovoj ideji maskirani su avioni, naročito se ističe An-2 na kojem je posebno volio letjeti.

S tugom u duši opraštam se od tebe dobri moj Mix , ostaješ uvijek u našim srcima

Mirno spavaj i počivaj u miru dragi prijatelju do našeg susreta tamo gore

Posljednje zbogom uvijek tvoj ZD

Tvojoj Jasmini Niki i Petru moja duboka sućut

Image

Image

Image

Plavo i mirno nebo.
cyber fulkrum
Спортски пилот
Спортски пилот
User avatar
 
Posts: 341
Joined: 01 Oct 2006, 01:42
Location: Belgrad

Re: In memoriam

Postby Iko » 22 Apr 2015, 15:16

Neka pochiva vo mir, neka mu e lesna zemja i Vechna Slava!

Vechno sini neba! :cry:
Iko
Тест пилот
Тест пилот
User avatar
 
Posts: 32380
Joined: 06 Dec 2008, 22:55
Location: Cape Town, RSA

Re: In memoriam

Postby G3SG-1 » 22 Apr 2015, 16:09

Сино небо .
Почивај во мир.
Mijak 2
G3SG-1
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 3312
Joined: 02 Jul 2014, 18:44
Location: Nowhere ,

Next

Return to Историја на авијацијата / Aviation history

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest