Пренеле во Бари еден тон кралско злато

Историјат на важните чекори и остварувања кои придонесле за формирањето на денешната авијација.
A historic review of the important steps and achievements that contributed for the aviation of today.

Postby firefox » 25 May 2007, 23:39

Imame li barem nekakvi referenci za makedonskite piloti, kade sluzele, vo koja edinica bile rasporedeni, na koi avioni letale, koi cinovi imale, kade se skoluvale itd i itd. Pa da pocneme da ja sostavuvame slikata del po del i da dojdeme do vistinata odnosno faktite. Manete gi drugite raboti. Pocetokot na ovaa tema bese makedonskite piloti i nekoja nivna tajna misija koja bila povrzana so zlatoto na kralskoto semejstvo, vistina ili ne i sto e potkrepa za ednoto ili drugoto.
firefox
Капетан на А380
Капетан на А380
User avatar
 
Posts: 1335
Joined: 04 Aug 2006, 15:44
Location: Skopje

Пишите тако да се сви разумемо

Postby Коло » 26 May 2007, 13:38

ajdee eve sto stana. Dozvoluvate srpski bozem "se razbirame" i eve sega neka si pravat oni muabet nie ke drememe.


Када сам се пријавио на МАФ морао сам да се помирим са чињеницом да ми македонски језик није потпуно разумљив. Недостаје ми фонд речи па понекад више по мелодичности сродног словенског језика успевам да разаберем шта је ко хтео да каже. Пошто и македонски језик има свој жаргон нормално да ми је још теже кад ми се неко обрати на тај начин. Међутим, све постаје јако компликовано када неко узме да пише македонски на енглеској тастатури. Волео бих када би бар домаћини писали на ћирилици свој језик. Онда бих знао шта је господин ProMKD хтео да каже са горе поменутом реченицом. Можда је дао неки важан, интелигентан и поучан коментар на основну тему, али га на жалост ништа нисам разумео.
Коло
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 53
Joined: 22 May 2007, 15:23
Location: Београд

Postby MaKoM » 26 May 2007, 16:39

ТЕМАТА ЗАБЕГА ВО ДРУГИ ВОДИ, ИМАЈТЕ ПРЕДВИД ДЕКА МОЖЕ И ДА СЕ ЗАКЛУЧИ.АМА, СЕПАК МИСЛАМ ДЕКА МОЖЕ ДА ИМА НЕШТО КОРИСНО И ДА НЕ НАУЧИ НЕШТО НОВО,ЗАТОА ОСТАВАМ ВРЕМЕ.

НО ДОКОЛКУ ПРОДОЛЖИТИ ВО ПРЕПОКУВАЊЕ КЕ ИМА САНКЦИИ.

П.С
ДО ЧЛЕНОВИТЕ КОИ НЕ СЕ ОД МАКЕДОНИЈА А САКААТ ДА СЕ РАПРАВААТ НА НАШИОТ ФОРУМ ,ВЕ МОЛАМ НЕМОЈА НА СТРАНАТА, ИМАТЕ ЛИЧНИ ПОРАКИ.

СМЕТАЈТЕ СЕ ЗА ОПОМЕНАТИ
...shoveling shits up the hill...
MaKoM
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 4639
Joined: 04 Aug 2006, 18:07
Location: Strumica R. Makedonija

Скандалозно

Postby Коло » 26 May 2007, 22:50

ТЕМАТА ЗАБЕГА ВО ДРУГИ ВОДИ, ИМАЈТЕ ПРЕДВИД ДЕКА МОЖЕ И ДА СЕ ЗАКЛУЧИ.

MaKoM – Ово је заиста лицемерно. Тема је склизнула у друге воде управо захваљујући Вашим апсолутно неумесним коментарима - „Пак е тоа србско масло“. Сада претите да тема може да се закључа што ми говори да сте Ви једна о особа које о томе одлучује. Ако сте Ви један од креатора МАФ-а онда би сте требали да будете принципијелни и да служите за пример осталима. Међутим, редовно падате у сопствене логичке замке. :?
ДО ЧЛЕНОВИТЕ КОИ НЕ СЕ ОД МАКЕДОНИЈА А САКААТ ДА СЕ РАПРАВААТ НА НАШИОТ ФОРУМ ,ВЕ МОЛАМ НЕМОЈА НА СТРАНАТА, ИМАТЕ ЛИЧНИ ПОРАКИ.

Шта сад значи ова последња дискриминација од Ваше стране? Шта сте хтели да кажете са изразом „НАШИОТ ФОРУМ“? Где то у пропозицијама МАФ-а пише за чланове који нису из Македоније да немају иста права и да не могу равноправно да дискутују и учествују у расправама? Можда би сте у својој ксенофобији требали да предложите отварање посебне рубрике за нас мање вредне чланове. :roll:
За крај нам поручујете:
СМЕТАЈТЕ СЕ ЗА ОПОМЕНАТИ

Скандалозно. :shock:
П.С. Драго ми је да поред свега и Ви мислите како овде може понешто да се научи. Надам се да ћете оставити таман толико времена, до закључавања теме, да поделите са свима нама драгоцену историјску информацију:
Ко је јунак који је бацио бомбу на спомен плочу у Марсеју, на месту где је убијен Њ. В. Краљ Александар I Карађорђевић?
Коло
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 53
Joined: 22 May 2007, 15:23
Location: Београд

Postby Mad Scientist » 27 May 2007, 10:42

За да остане темава отклучена мораат да бидат исполнети следниве услови:
  1. Сите расправии неповрзани со темава завршуваат со овој пост. Тоа значи дека повеќе никој на никого нема да му објаснува што е тоа лицемерие, да дава неумесни коментари и да пришива епитети.
  2. Да се изнесуваат само аргументирани податоци.
  3. Без прозивање.

Се друго ќе резултира со заклучување на темава.

Исто така би сакал да апелирам сите оние кои пишуваат на македонски притоа да ја употребуваат поддршката за македонска ќирилица.



Да би ова тема остала откључана морају бити испуњени следећи услови:

  1. Све расправе које нису повезане са темом завршавају после овог поста. То значи да нико никоме више неће објашњавати шта је то лицемерје, неће давати неумесне коментаре и прикачивати епитете.
  2. Да се износе само аргументирани подаци
  3. Без прозивања

Све друго резултоваће закључавањем теме.


No good deed remains unpunished.

Нормален текст - Пишува љубител на авијација
Здебелен црвен и искосен текст - Пишува модератор
Mad Scientist
On the mike at 120.3
On the mike at 120.3
User avatar
 
Posts: 773
Joined: 05 Oct 2006, 17:42

Америчка коњица

Postby Коло » 27 May 2007, 12:35

Поздрављам интервенцију модератора.
Да се вратимо основној теми. Реч је о двојици старих пилота пореклом из данашње Републике Македоније који су пре Другог светског рата летели као војни пилоти у Ваздухопловству војске Краљевине Југославије. Њихова имена су према писању новинара часописа "Вест" следећа: Киро Хаџи Арсов и Тодор Михајлов.
Постоји могућност да се подаци о овим пилотима провере у Музеју Југословенског ваздухопловства у Београду, али такође постоји један мали проблем. Да би се у картотеци пронашли дотични пилоти било би потребно да сазнамо како су се они звали пре 1941. године. На простору Македоније је у више наврата током XX века била промена презимена, а ова картотека је сложена по презименима која су била у употреби између два светска рата. По некој аналогији Тодор Михајлов се вероватно тада презивао Михајловић. Добро би било када би смо сазнали како се тада звао и презивао Киро Хаџи Арсов? Пуно би помогло када би неко трагом новинског чланка на извору пронашао неке допунске податке из биографије старог пилота.
П.С. Посебно поздрављам употребу ћирилице на форуму.
Коло
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 53
Joined: 22 May 2007, 15:23
Location: Београд

Postby MaKoM » 27 May 2007, 13:40

Само една сугестија , ако има име и презиме сигурно има и дата на раѓање или некој таму мат Број. кој ке е единствен , без разлика како се презива човекот, дали ке има на крајот Ќ или ОВ.
...shoveling shits up the hill...
MaKoM
Капетан на Concorde
Капетан на Concorde
User avatar
 
Posts: 4639
Joined: 04 Aug 2006, 18:07
Location: Strumica R. Makedonija

Истраживање

Postby Коло » 02 Jun 2007, 09:00

Ово је врло добра прилика да чланови форума покажу праву љубав и ентузијазам за авијацију. :!:
Прави пут за ово истраживање је да неко од домаћих чланова форума потражи неименованог новинара из часописа "Вест", који је написао чланак и да га пита бар неке допунске биографске информације о дотичним пилотима. Исто тако би неко од чланова форума из Штипа могао би да потражи господина Хаџи Арсова, или фамилију погинулог пилота Тодорa Михајловa.
Ко зна каква занимљива прича се заиста крије и шта ће дотични истраживач стварно открити:?:
Коло
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 53
Joined: 22 May 2007, 15:23
Location: Београд

Postby Коло » 26 Feb 2008, 19:50

Историја је спора наука. Понекад се до неких одговора долази са толиким закашњењем да многи забораве како је гласило питање.
Уз ризик да читаоци не разумеју о чему се овде ради ипак прилажем фотографију и кратке биографске податке пилота и поручника Краљевине Југославије за којег верујем да припадају овде помињаном пилоту под именом Киро Хаџи Арсов.

Image
Поручник Ћирило М. Арсић
Рођен: 18. марта 1915. године у Штипу.
Дипломирани аероплански извиђач од 1938.
Дипломирани аероплански пилот од 1940.

Да ли је овај пилот Киро Хаџи Арсов - просудите или проверите сами?
Коло
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 53
Joined: 22 May 2007, 15:23
Location: Београд

Re: Пренеле во Бари еден тон кралско злато

Postby remka » 11 May 2012, 13:02

Мистерија краљевог злата
09. новембар 2010.

Читава тона злата краља Александра Карађорђевића коју његова породица приликом бекства из Југославије није успела да понесе са собом када је почео Други светски рат, натоварена је у два авиона 1942. године и у Италију су благо накнадно пренела двојица пилота из Македоније – Киро Хаџи Арсов и Тодор Михајлов.

Након вишемесечних припрема, у највећој тајности, авиони су са вредним теретом и неким од чланова краљевске породице слетели у италијански град Бари. По истовару, „терет“ су на југу Италије преузели други авиони, а Хаџи Арсов и Михајлов су добили нови задатак – да учествују у ваздушним нападима у Египту, код Ел Аламејна, 75 километара западно од Александрије.

У том борбеном задатку прикључени су и „додељени“ британској авијацији. Под британском заставом су летели изнад Средоземног мора и афричког континента. Њихови претпостављени су веровали да ће авиони са којима су управљала двојица пилота из Македоније, бити врло брзо погођени непријатељским пројектилима и срушени. Претпоставља се да се на тај начин очекивало да ће у таквом развоју ситуације, заједно са погођеним пилотима, бити закопана и тајна мисије о изношењу краљевског злата из Југославије.

Међутим, то се у потпуности није остварило. Захваљујући знању и вештини пилотирања, али, пре свега великој срећи, у Југославију се вратио Киро Хаџи Арсов, док је други пилот, Тодор Михајлов, погинуо у авиону који је оборен изнад Средоземног мора близу обале северне Африке, према граници са Либијом, где су се тада водиле најжешће битке између немачке инвазионе војске и савезничких снага.

Када се Хаџи Арсов вратио из Египта, његови претпостављени, који су га и задужили да изврши тајну мисију, и касније опасне задатке, били су веома изненађени. Нису скривали изненађење када су га угледали живог. Тада му је, по њиховим реакцијама, постало савршено јасно да је и он требало да погине изнад афричког континента.

Хаџи Арсов, који је свој пензионерски живот провео у родном Штипу, на истоку Македоније, одакле је био и Михајлов, понекад је понешто, кроз невезани „разговор“ са својима и хтео да каже о овој тајној мисији, али јавно, о томе никада није откривао детаље.

„Добили смо веома важан задатак који је требао да се спроведе у најстрожој тајности. Било нам је речено да ћемо летети са неким веома важним људима из Краљевине Југославије и са много вредним теретом. У Барију је био организован други транспорт до Велике Британије”, штуро је изјавио Киро Хаџи Арсов, евоцирајући успомене о својим тајним летовима у једној емисији на Радио Штипу, тек у време када је Македонија постала независна држава.

Иако је нерадо говорио о својој прошлости, његове млађе колеге, пилоти аероклуба у Штипу, којима је он био инструктор, откривају да је у интимним разговорима са њима Хаџи Арсов знао да се присети и тих година Другог светског рата и повери им да је заједно са земљаком Тодором Михајловим, из бивше Југославије у Италију транспортовао благо Карађорђевића.

Према његовим казивањима, у његовом двокрилцу се налазио човек из уже краљевске породице и мањи део богатства, а у другом авиону, којим је пилотирао Михајлов, налазило се сво остало злато. Утоварено је толико колико су авиони могли да понесу и да са тим тешким теретом безбедно слете у Бари.

Двојица македонских пилота нису била случајно одабрана да пренесу део блага Карађорђевића. Они су још 1935. године били сврстани међу најбоље пилоте Краљевине Југославије, а били су познати и „као људи од поверења“, управо створени за тајне мисије.

Као партизан, Хаџи Арсов је у Другом светском рату учествовао у борбеним операцијама у Далмацији и Босни, а за храброст је, као први војни пилот, добио неколико ордена. Убрзо је демобилисан, после чега се враћа у родни Штип.

Пет деценија касније, првих година по осамостаљењу Македоније, већ остарео и тешко болестан, Хаџи Арсов је умро у Скопљу. У гроб је однео детаље својих тајних мисија, о којима у време бивше СФРЈ јавно није смео, или није хтео, да говори.

Да бисмо употпунили причу о двојици македонских пилота упутили смо се у Институт за националну историју у Скопљу. Љубазни службеници су нам дозволили да прелистамо сав материјал тадашње тајне службе од 1939. до 1942. године, али ту нисмо нашли ништа везано за благо Карађорђевића. Покушали смо и у Државном архиву Македоније, али и ту без успеха. Ипак, игром случаја налетели смо на Виолету Биневску- Сантовску, саветника, историчара – архивисту Архива Македоније. Њен отац Кирил Биневски, или Ћирило Биневић, како се звао у старој Југославији, био је један од војника који је у првим данима окупације Југославије био задужен да штити прелет, односно бекство краља и његове фамилије из нападнуте земље.

Виолета Биневска- Сантовска каже да јој је отац врло често причао о том догађају након 1. априла 1941. и уласка окупацијских снага Немаца у Југославију, пре расула старе југословенске војске, када се њен отац налазио на положајима у Боки Которској, код Херцег Новог. Ту је, заправо, на два положаја била стационирана велика топовска противавионска јединица којом је командовао, Сантовска није сигурна, „да ли генерал Живадиновић, или Сретеновић...“

Једне ноћи, тачније у праскозорје, сви су морали да буду на положајима, у приправном стању. Генерал је рекао: „Највећа опрезност. Прелетеће авиони, јављено је, а пуцаћете тек када ја кажем“. Прво су, по његовом наређењу, у празно испалили 5-6 плотуна. Отац ми је причао да је једном Македонцу, на положају до њега, који је пунио топове, од снажне детонације, из ушију потекла крв. Мој отац је био на „висиномеру“ топа. То је био његов задатак у војсци. Прво је прелетео један авион. Генерал није дао наређење да се пуца. Након неколико сати је прошао још један авион. Генерал ни тада није издао наредбу да се пуца, а у међувремену су опет пуцали на празно, у ваздух. Војницима је то било чудно, али наредбу су морали да испуне. На крају је прошао још један авион. Када је и он изашао из видокруга, војници су у ваздух испалили још пет до шест топовских пројектила. Након тога генерал је окупио војнике и поносно им рекао: „Е, моји војници, управо смо помогли краљу и његовој фамилији, а сада и његовом богатству, да авионима пребегну из Југославије. Након овог тренутка, југословенска војска више не постоји. Почиње опште расуло и из ових стопа можете да идете куд који хоће. Једном речју, куд који, мили моји“, пренета су сећања.

„Неки од војника су скочили и почели да даве генерала зато што је пред њима искидао своје еполете, бацио их на земљу, а затим се сам разоружао да би им показао да је истина оно што им је предходно говорио. Војници су се бацили на њега гневни што им није рекао кога штите, односно што је дозволио да се краљевско, тачније југословенско богатство, износи из земље. Генерал им је одговорио да је морао да испуни наредбу „одозго“, јер ју је дао под заклетвом. Међутим, војници, међу којима је био и мој отац, поново су напали генерала велећи му да када је већ опште расуло значи да нису морали ни ту последњу наредбу да изврше, јер је Југославија већ била окупирана, градови бомбардовани, а војска на то није реаговала“, наводи ћерка старог ратног ветерана.

„Генерал је некако успео да се отргне од војника и оде својим путем, а војници су у групама, пешке кренули ка Сарајеву. Успут су од сељака добили цивилну одећу. Но, мада су већ били прерушени, Немци су их све похватали и теретним вагонима одвезли у Сарајево лажући их да ће их вратити кућама. У Сарајеву је био сабирни центар бивших југословенских војника које су Немци натоварили у сточне вагоне и отпремили у логоре на принудни рад у немачки град Есен, где је завршио и мој отац”, присећа се Виолета. Права истина о томе колико је државног злата Краљевине Југославије опљачкано, ко је колико узео, ко је колико и када вратио, и шта је са враћеним златом учињено, никада се у потпуности неће сазнати. Присећање Биневске – Сантовске и прича о двојици македонског пилота само су део ситних коцкица великог, неоткривеног мозаика историјских дешавања тога времена.

Краљ

Краљ Александар Карађорђевић је рођен на Цетињу 1888. године, као друго дете кнегиње Зорке и краља Петра Првог. Након абдикације старијег брата Ђорђа 1909. године, постаје престолонаследник.

Због болести краља Петра, који се са владарских дужности повукао 24. јуна 1914. године, престолонаследник Александар је постао регент Краљевине Србије.

Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу прогласио је 1. децембра 1918. године. Након смрти краља Петра 1921. године постаје краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1929. године мења назив у Краљевину Југославију.

Приликом званичне посете Француској, 9. октобра 1934. године, на краља Александра је извршен атентат у Марсеју. Девет дана након тога, 18. октобра, његови земни остаци су на рукама Шумадинаца унети и положени у породичну гробницу Карађорђевића на Опленцу, у Тополи.

После убиства краља Александра, у Бели двор у Београду уселио се кнез Павле и ту је живео све до почетка Другог светског рата и доласка Немаца. За време његовог боравка у Белом двору број драгоцености и уметничких дела је осетно увећан. Пред крај Другог светског рата, приликом повлачења из Београда, Немци су са собом понели најскупоценије уметничке предмете, а већи део драгоцености је, ипак, остао у Двору у који се, одмах по ослобођењу Београда, уселио – Јосип Броз Тито.

Шифре

Нешто више од месец дана после марсељског атентата, тачније 12. новембра 1934. године, енглески „Дејли мејл“ описује краља Александра Карађорђевића као најбогатијег човека Европе. Лист наводи да је иза себе оставио готовине у вредности шест милиона фунти стерлинга, да је био власник два златоносна рудника, и да је са Французима делио приходе борског рудника бакра. Лист наглашава да су Французи само до 1935. године из Бора узели 16 тона злата и 32 тоне сребра.

Слично су писали и други европски листови после Александрове погибије. Шта је од свега тога тачно, данас је тешко утврдити. Међутим, познато је да је Милан Стојадиновић, у неколико наврата министар финансија и председник Владе Краљевине Југославије, по налогу кнеза намесника Павла Карађорђевића, путовао више пута инкогнито у Швајцарску не би ли открио шифре под којима је Александар оставио злато и остала богатства. Да ли је у томе успео, није познато, али се потрага за благом краља ујединитеља – наставила.

Тајна

Према казивањима Слободана Маричића, личног секретара Томислава Карађорђевића, нигде у званичним документима после рата није било тачних података о томе колико је државног злата Краљевине Југославије опљачкано, јер имовина Карађорђевића није смела ни да се спомене. „Познато је да је на основу одлуке Черчила и његове владе, југословенска избегличка влада морала да 245 килограма донетог злата преда енглеској државној банци. Ту је задржано злато у полугама и прерачунату противвредност у фунтама, око четири милиона долара, депоновано у истој банци. По налогу енглеске владе, од наведеног износа исплаћивана је у фунтама месечна плата свим министрима у избегличкој влади све до краја рата и формирања владе Тито – Шубашић. После тога је свим члановима владе исплаћивана месечна апанажа. Краљ Петар Други, краљица Марија и принчеви Томислав и Андреја, нису имали посебну касу или примања. Живели су од месечне апанаже у висини плате председника владе, а то је функционисало све до Титове посете Енглеској 1952. године”, стоји у сећањима Слободана Маричића, који верује да ни краљ Петар Други, а ни краљица Марија, од „чувеног злата” нису задржали – ни грам.

Како истиче Маричић, да је било другачије, краљица Марија сигурно не би живела са малолетним синовима, а потом и до своје смрти у приземној кући изван Лондона, већ би становала у центру, где су биле резиденције имућних и аристократије.

Легенде

Приче о богатству Карађорђевића и данас су у домену легенди. Шта су Карађорђевићи успели да стекну за непуних пола века владања и јесу ли се стварно рађали као пуки сиромаси, а умирали као богаташи, тешко је рећи.

Према једној верзији приче о „краљевом злату”, Симовићева влада, а не краљ Петар Други, понели су у Лондон девет сандука злата. Наводно је, услед невремена, један сандук из авиона пао и убио два официра. Међутим, у књизи „Тако се распала Југославија”, коју је у избеглиштву написао новинар Данило Грегорић, пише да је влада отишла „два дана после краља са непознатом количином злата у дрвеним сандуцима од по шест килограма”.



Извор: http://www.srbi.org.mk/index.php?option ... 90&lang=sr
remka
Падобранец
Падобранец
User avatar
 
Posts: 1
Joined: 26 Mar 2010, 16:08

Previous

Return to Историја на авијацијата / Aviation history

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 2 guests

cron